О књизи: година / Две карте гласно пљескају по столу. Горњи, клизећи по сјајној површини свог сабрата, закопава се под ружичасти тањир са шољицом мирисног хибискуса. -- Ох! Наша имена су на њима! - За шест месеци, Алена је научила да игнорише Владове претенциозне наступе. У почетку му се свиђа ова посебност да се без речи показује и демонстрира своја достигнућа, онда то почиње да га нервира и на крају мора да трпи. Стога, Алена више воли да одмах пређе на фазу где је већ ценила напоре свог дечка. - А твој је погрешан! Влод! - Алена се гласно смеје и прска мало црвеног пића на карту са својим именом. „У реду је, Љопка“, Влад узима низак трбушасти чајник, у коме латице хибискуса откривају свој укус, и пуни Аленину шољу до врха.